Povodom informacija iz "pouzdanih" izvora i obaveštavanja naših građana ("Pančevac" od 5. februara 1999.g.) da je uključivanje "Petrohemije" u NIS tako reći "gotova stvar", a da će njen generalni direktor i pored "zalaganja" protiv toga biti premešten na " odgovornije" dužnosti, nije na odmet malo zaviriti iza kulisa.

     Poznati ekonomista Isak Adižes kaže da problem nije ono što se ispoljava već je problem predproblem.

     Ne tako davno u okviru kampanje prethodnih izbora, generalni direktor "Petrohemije" gospodin Tresač javno se (preko televizije) izjasnio protiv prethodne apolitične poslovne politike pok. Vere Kažić, a za političko priklanjanje preduzeća. To je izjavio u okviru svog predstavljanja kao kandidata koalicije SPS-JUL za poslaničko mesto.

     U knjizi "Privatizacija, nužnost ili sloboda izbora" na 355. strani, u kontekstu privatizacije, ističe se da spora privatizacija ugrožava samu privatizaciju i ukazuje na četiri rizika koje donosi razvlačenje privatizacije.

     Drugi od tih četiri rizika odnosi se na: "postojanje opasnosti da političke partije pokušaju da saviju svoje pipke oko državnih preduzeća".

     U publikovanom "Godišnjem izveštaju "Petrohemije" 1997.g.", kao promotivnom materijalu, prikazane su njene kratkoročne obaveze u iznosu od 230,197 miliona dolara. Šta znače kratkoročne obaveze i šta sa druge strane, visina tih obaveza, u paraleli njenih osnovnih sredstava procenjenih na 368,981 milion dolara nije teško shvatiti. Ali je zato teško shvatiti koji je to put dostizanja obećane vrednosti preduzeća od jedne milijarde dolara i izlazak na svetske berze. Ako taj put vodi preko negativnog kapitala, onda je možda ostvarljiv, ali je to onda nova ekonomska teorija za koju obrazovan i razvijen svet još ne zna.

     U knjizi "Organizaciona kultura - kolektivni um preduzeća" na 157. strani, u okviru karakteristika razvrstanih kultura organizacija stiji da KULTURU MOĆI karakteriše pretpostavka da je organizacija sredstvo u rikama lidera koji definiše, a zatim ostvaruje ciljeve. Takođe, tu stoji i pretpostavka kulture moći da je lider nepogrešiv. Shodno tome nije teško zaključiti da je u kulturi moći pomeranje ljudi putem njihovog unapređenja normalna stvar. Takođe je normalna stvar za naše prilike da ne postavljamo pitanje zašto su i na šta utrošena sredstva kratkoročnih obaveza "Petrohemije" u 1997.g. od 230,197 miliona dolara.

     Sa stanovišta pojedinačne organizacije, u ovom slučaju "Petrohemije" i bliske nam ideologije bratstva i jedinstva, poželjno je da njen generalni direktor ode na što viši nivo zbog disperzije rezultata.