Sat na
Uspenjskoj Crkvi
"Šta sanjam i šta i se
dešava"
Piše: Zoran Dušković
OSEĆAMO da nam je jesen
već uplivala u krvotok. Miriše po ajvaru i pinđuru.
Počinju i kišice. Čini nam se kao da je juče bilo to
nežno proleće. Nismo svesni da je prošlo još jedno leto. Leto koje se nikad neće
ponoviti i čije dane i sate, Bogu hvala, nećemo ponovo preživljavati. A vreme teče i
satovi otkucavaju.
Sat na Uspenskoj crkvi ponovo radi.I to tačno. Otkucava
takođe tačno i, jednom rečju, kao nov je. Taj sat postavljen je prilikom poslednjeg
generalnog renoviranja crkve, daleke 1931. godine i tada je skinut stari kovački sat. Sat
je kupljen u Nemačkoj i izradila ga je firma “Ulm am Donau”. Ta firma postoji i
dan-danji i još uvek proizvodi ovako velike satove. Sat je smešten u desnom tornju, a
preko prenosnih osovina i još koje kakvih burgija pokreću se kazaljke i na brojčaniku
levog tornja. Brojčanici su postavljeni takođe ‘31 godine i takođe su kupljeni u
Nemačkoj. Bilo ih je osam i dva naša staklena, domaće proizvodnje. Sat je bio
predviđen od samog početka da se navija na elektriku i imao je ugrađen motor. I radio
je sat, i zvonio, i navijali su ga crkvenjaci, i deca, i ko zna ko sve ne. U desnom tornju
zapisana su pored tog sata mnoga imena. Imena Pančevaca koji su se muvali oko sata i
novog i starog. Neki su još živi, a nekih više nema. Odavno nema. Čitajući imena kao
da ste u nekom vremeplovu koji Vas vodi kroz prošlost.
Sat je radio do godine 1961, kada se pokvario i stao.
Tadašnja dva studenta Pančevca, Saša Volarov i Milutin Bikar, popravili su sat,
očistili ga i podmazali, navili i pustili da meri i odmerava vreme Pančevcima. Jednom su
ih čak zaključali u tornju pa su probudili Pančevce zvonjavom jer nikako nisu mogli da
dozovu crkvenjaka. Bilo je to oko jedanaest sati uveče, jednog dana davne 1961 godine.
Bikar je zatim tri godine navijao sat, a to je trebalo
raditi jedanput dnevno. Potom je, sada već pokojni majstor Franja Apci, ponovo namestio
da se sat navija na struju i stavio nove plastificirane brojčanike.
Sat je kuckao i tikatakao sve do pre koju godinu, kada je
ponovo zaćutao. Ali našao se majstor, majstor Toma, koji je sat doterao kao niko do
sada, promenio 50 ležišta, prešao 21.744 stepenika i utrošio 285 radnih sati.
Uradio je majstor Toma sve sa voljom i ljubavlju i zadužio
nas, Pančevce. Sada se sprema da popravi sat na Gornjoj crkvi, tako da mogu i Gornjani i
Margićani da "šteluju" satove.
I kad već nabrajamo satove, jedan smo propustili da
pomenemo, a to je onaj na zgradi stare bolnice ili sanatorijuma. O tom satu ama baš
ništa ne znamo, a potrudićemo se da saznamo. Dragi Pančevci, ne žurite. Ima vremena.
Život je samo jedan i treba ga natenane poživeti. Štelujte satove i redovno ih
navijajte. Satovi ponekad uspavljuju. Laka Vam noć. Til-tak, tik-tak.
Zahvaljujemo se roditeljima
za dozvolu objavljivanja tekstova
www.Pancevo.com |
