|
 Zgrada u Ulici Zmaj-Jovinoj broj 10, Pančevcima
poznata kao Dom zdravlja, bila je početkom ovog veka Sanatorijum za hidroterapiju dr
Vladimira Aleksića. On krajem 1906. godine kupuje ovu zgradu i ubrzo je
adaptira u, za to vreme, najsavremeniji sanatorijum te vrste u ovom delu sveta.
U dvorištu sanatorijuma, zaštićen od vetra i prašine, podignut
je vrt sa rasprskivačem vode, a usled revnosnog zalivanja iz kućnog vodovoda bio je
senovit i u pozno leto. Na poravnatom krovu glavne zgrade sa dvorišne strane bio je
uređen prostor za sunčano i vazdušno kupatilo.
Velika operaciona sala bila je povezana sa sobom za pripremu
hirurških zahvata ili porođaja i za sterilizaciju rublja, zavoja, vode i instrumenata.
Ambulanta sa dve ordinacije raspolagala je najsavremenijom opremom a sanatorijum je bio
osposobljen za mikroskopiju, bakteriološke i hemijske preglede i opskrbljen pomagalima za
druge pretrage i lečenje.
Osim toga, Sanatorijum dr Aleksića je imao sopstvenu mašinu za
proizvodnju električne energije, crpku za pumpanje vode, kotao niskog pritiska centralnog
parnog grejanja, kotao visokog pritiska i akumulatorske baterije.
Sve bolesničke sobe bile su povezane hodnikom i podeljene u dve
kategorije - na sobe sa jednim ili sa tri ležaja. U sve prostorije u lečilištu bilo je
uvedeno električno svetlo i centralno grejanje, topla i hladna voda, ventilacija, a na
poseban način je bilo rešeno pitanje kanalizacije.
U visokom suterenu glavne zgrade nalazila su se kupatila,
svlačionice, parna komora za sedenje i za ležanje, sala za proceduru sa hladnom vodom,
škotski tuševi, sedeće kupatilo, kupatilo za noge kao i različiti vodeni tuševi,
kupatilo sa ugljenom kiselinom i Moorovo kupatilo, kupatilo za elektro-hidroterapiju,
zatim jodno, Sool, radijumsko, sumporno i takozvano čelično kupatilo; kabine za lečenje
metodom budimpeštanskog Fango lečilišta sa Pistyaner blatom za električnu vibracionu
masažu, a svaka vrsta blata ili mineralne vode bez obzira odakle dopremljena, bila je
ista kao na mestu sa kojeg je uzeta. Tu su i čekaonice, sala za odmor nakon tretmana i
pojedinačne kabine za kupanje sa kadama i tuševima. Nakon svega, ko je želeo,
prepuštao se veštim i blagotvornim šakama masera i maserke sa diplomom čuvenog
profesora dr Vinternica iz Badena kod Beča.
Na kraju Drugog svetskog rata objekat je pretvoren u provizornu
građansku bolnicu, i konfiskovan marta 1946. godine. Kratko vreme njime upravlja Odsek
unutrašnjih poslova, da bi od aprila 1950. godine gazdovanje preuzela Gradska
poliklinika. Danas je u njemu smeštena služba hitne medicinske pomoći i rentgen
kabinet. U međuvremenu, i u pozno leto senoviti vrt je betoniran a kupatila u podrumu su
pretvorena u poslovni prostor. |